U ime oca i sina, srpskih radikala i još srpskijih naprednjaka, proevropske opozicije i desnice koja će državu da "tvori", praznika demokratije, va slavu i čest, jedne, dve, tri ili pet kolona.
Svi znamo kako se u životu i na internetu periodično smenjuju gotovo iste teme za raspravu i diskusiju. Ako su kalendarski inspirisane onda jednom godišnje, ako nisu onda i češće, čim se zaboravi.
Dve ulice u centru grada, Laze Telečkog i Njegoševa, oslikavaju duh vremena u Novom Sadu. No, čak i njihova moć "glavnog toka" nam malo pomaže u traganju za identitetom grada.
Pre nekoliko dana, razgovarajući sa novinarima povodom sasvim druge teme, premijerka Srbije je "usput" obavestila javnost da je pozvala OEBS da povodom predstojećih izbora uputi misiju u Srbiju.
Ukoliko neko želi da mentalno kazni sebe, ošteti mozak za večnost i dobije nagon za samopovređivanjem, slobodno može da posluša govor predsednika opštine Novi Kneževac.
Prošlo je baš mnogo godina otkako sam završila "svoje škole" i spakovala sve aktuelnosti i saznanja glede pravila, protokola i dužnosti u neku staru kutiju koju godinama nisam otvarala.
Bez obzira na naslov, ovaj tekst nema nikakve pretenzije da daje doprinos raspravi koja se decenijama unazad u pravnoj teoriji vodi o pitanju da li je sudska praksa izvor prava.
U stručnoj javnosti koja prati reformu pravosuđa ovih dana jedna od važnijih tema je da li će Visoki savet sudstva otvoriti svoj rad za javnost, uvođenjem video prenosa svojih sednica.
.jpg "Šta je to Novi Sad? Laze Telečkog i Njegoševa?")
